JUSUF, ‘ALEJHISSELAM
Jusufov san
إِذْ قَالَ يُوسُفُ لِأَبِيهِ يَا أَبَتِ إِنِّي رَأَيْتُ أَحَدَ عَشَرَ كَوْكَبًا وَالشَّمْسَ وَالْقَمَرَ رَأَيْتُهُمْ لِي سَاجِدِينَ [١٢-٤] “Kada reče Jusuf ocu svome: “O oče moj, sanjao sam jedanaest zvijezda, Sunce i Mjesec, i u snu sam ih vidio kako mi se pokloniše“,
قَالَ يَا بُنَيَّ لَا تَقْصُصْ رُؤْيَاكَ عَلَىٰ إِخْوَتِكَ فَيَكِيدُوا لَكَ كَيْدًا إِنَّ الشَّيْطَانَ لِلْإِنسَانِ عَدُوٌّ مُّبِينٌ [١٢-٥] on reče: “O sinko moj, ne kazuj svoga sna braći svojoj, da ti ne učine kakvu pakost, šejtan je doista čovjeku otvoreni neprijatelj.
وَكَذٰلِكَ يَجْتَبِيكَ رَبُّكَ وَيُعَلِّمُكَ مِن تَأْوِيلِ الْأَحَادِيثِ وَيُتِمُّ نِعْمَتَهُ عَلَيْكَ وَعَلَىٰ آلِ يَعْقُوبَ كَمَا أَتَمَّهَا عَلَىٰ أَبَوَيْكَ مِن قَبْلُ إِبْرَاهِيمَ وَإِسْحَاقَ إِنَّ رَبَّكَ عَلِيمٌ حَكِيمٌ [١٢-٦] I eto tako, Gospodar tvoj će tebe odabrati, i tumačenju snova će te naučiti, i milošću Svojom tebe i Ja’kubovu porodicu obasuti, kao što je prije obasuo pretke tvoje, Ibrahima i Ishaka. - Gospodar tvoj, zaista, sve zna i mudar je.“
لَّقَدْ كَانَ فِي يُوسُفَ وَإِخْوَتِهِ آيَاتٌ لِّلسَّائِلِينَ [١٢-٧] U Jusufu i braći njegovoj nalaze se pouke za sve koji se raspituju.“ (Jusuf:4-7)
Zavjera protiv Jusufa
Jusufova braća su vidjela veliku Ja’kubovu ljubav prema Jusufu i njegovu bratu Benjaminu koju otac nije njima poklanjao. Oni su sebe smatrali više jakima i korisnima svome ocu od njih dvojice i zbog toga su smatrali da otac griješi i da nije u pravu.
Između sebe su skovali zlo protiv Jusufa, da ga ubiju ili da ga ostave u nekom dalekom mjestu odakle se ne zna vratiti. Na taj način će oni pridobiti očevu ljubav, a oni će se pokajati zbog onoga što urade, a Allah, dželle šanuhu, će primiti njihovu dovu, a otac izvinjenje.
Složili su se na prijedlog jednog od braće da ga ne ubiju, već da ga stave u bunar pored kojeg prolaze karavane. Na taj način će putnici uzeti sa sobom Jusufa i udaljiti ga od oca.
Iz velike ljubavi prema Jusufu, Ja’kub ga je čuvao sa sobom i nije se odvajao od njega. Oni odlaze do Ja’kuba i potvrđuju mu svoju ljubav prema Jusufu, tražeći da ga pusti s njima da se igra. Oni mu garantovaše da će paziti na njega i da mu se ništa neće desiti. Iz ljubavi prema djetetu Ja’kub ne mogaše, a da ne pusti Jusufu da se igra sa njima i trči. Allah, dželle šanuhu, kaže:
إِذْ قَالُوا لَيُوسُفُ وَأَخُوهُ أَحَبُّ إِلَىٰ أَبِينَا مِنَّا وَنَحْنُ عُصْبَةٌ إِنَّ أَبَانَا لَفِي ضَلَالٍ مُّبِينٍ [١٢-٨] “Kada oni rekoše: “Jusuf i brat njegov draži su našem ocu od nas, a nas je čitava skupina. Naš otac, zaista, očito griješi.
اقْتُلُوا يُوسُفَ أَوِ اطْرَحُوهُ أَرْضًا يَخْلُ لَكُمْ وَجْهُ أَبِيكُمْ وَتَكُونُوا مِن بَعْدِهِ قَوْمًا صَالِحِينَ [١٢-٩] Ubijte Jusufa ili ga u predio ostavite, - otac vaš će se vama okrenuti, i poslije toga ćete dobri ljudi biti.“
قَالَ قَائِلٌ مِّنْهُمْ لَا تَقْتُلُوا يُوسُفَ وَأَلْقُوهُ فِي غَيَابَتِ الْجُبِّ يَلْتَقِطْهُ بَعْضُ السَّيَّارَةِ إِن كُنتُمْ فَاعِلِينَ [١٢-١٠] Jedan od njih reče: “Ako baš hoćete nešto da učinite, onda Jusufa ne ubijte, već ga na dno nekog bunara bacite, uzeće ga kakva karavana.“
قَالُوا يَا أَبَانَا مَا لَكَ لَا تَأْمَنَّا عَلَىٰ يُوسُفَ وَإِنَّا لَهُ لَنَاصِحُونَ [١٢-١١] “O oče naš,“ - rekoše oni - “zašto sumnjaš u naša osjećanja prema Jusufu? Mi mu zaista želimo dobro.
أَرْسِلْهُ مَعَنَا غَدًا يَرْتَعْ وَيَلْعَبْ وَإِنَّا لَهُ لَحَافِظُونَ [١٢-١٢] Pošalji ga sutra s nama da se zabavi i razonodi, mi ćemo ga, sigurno, sačuvati.“
قَالَ إِنِّي لَيَحْزُنُنِي أَن تَذْهَبُوا بِهِ وَأَخَافُ أَن يَأْكُلَهُ الذِّئْبُ وَأَنتُمْ عَنْهُ غَافِلُونَ [١٢-١٣] “Biće mi doista žao ako ga odvedete, a plašim se da ga vuk ne pojede kad vi na njega ne budete pazili“ - reče Ja’kub.
قَالُوا لَئِنْ أَكَلَهُ الذِّئْبُ وَنَحْنُ عُصْبَةٌ إِنَّا إِذًا لَّخَاسِرُونَ [١٢-١٤] “Kako će ga vuk pojesti, a nas ovoliko!“ - rekoše oni -, “mi bismo tada bili zaista izgubljeni.“
